Posle Termopilske bitke

Konačno, posle deset dana isčekivanja, krenuli su u napad. Deset dana su Grci logorovali pored njih, deset dana koji su obilovali čarkama, kako sa jedne tako i sa druge strane. Deset dana bio je u strahu od napada Grka. Ne. Bio je u strahu da ih ne napadnu Spartanci. Učestvovao je u termopilskoj bici i, iako ranjen, uspeo je izvući živu glavu, ali kao posledica je ostao strah od Spartanaca. Činjenica da su pobedili u toj bici i ubili Leonidu nije smanjivala osećaj straha. Pa čak ni činjenica da su posle toga 3 puta opustošili Atinu nije mu umanjivala strah, šta više, jedina stvar koja ga je držala da ne dezertira je to što nisu napadali spartansko krilo, kao i saznanje da će se boriti uz glavninu persijske vojske.

Odkako su ujutru krenuli iz logora, pa celo vreme marša, razmišljao je isključivo o Spartancima. Iako je čuo da su od četrdeset hiljada vojnika, samo pet hiljada lakedemonci nije mogao da se odupre strahu koji je osećao. Činilo mu se da napreduju jako sporo i da su već odavno trebali sresti neprijatelja. Negde u dubini, iako je znao da je to nemoguće, nadao se da su se Grci povukli sa bojnog polja. A onda i tu, poslednju, nadu razbi bat koraka koji se čuo u daljini ispred njih.

Najpre je ugledao vrhove kopalja kako izvuruju na suprotnom kraju doline. Bat koraka je sada bio jači i izgledalo je kao da svi koračaju kao jedan. Uskoro je mogao videti i vrhove kaciga, a onda, na kraju, i cele vojnike. Još uvek nije mogao da razazna ko od Grka stoji u prvim redovima. Dok su se približavali jedni drugima najpre je primetio crvene plaštove koje su nosili i on zastade zaprepašćen mogućnošću da se ispred njih nalaze Spartanci. Ipak, nekako je uspeo skupiti hrabrost i krenuti napred. Kretao se jako sporo, ali ipak se kretao. Usput je posmatrao lica svojih saboraca koji su prolazili pored njega. Bilo je tu raznih faca, svaka drugačija na svoj način, ali ipak su sve imale nešto zajedničko: strah. Neki su ga sakrivali bolje, neki lošije, ali on je bio tu. Vratio je pogled na Grke koji su sada stajali. Dok su prilazili, Grci su formirali svoju falangu. Najpre prvi red spusti koplja. Svi kao jedan. Pratio ih je drugi red koji je postavio koplja iznad ramena ljudi koji su stajali ispred njih. Nijedno koplje nije kasnilo sa spuštanjem. Na kraju, ponovo sinhronizovano, postaviše štitove prema njima. Kada je video štitove ponovo se ukopao. Na štitovima je stajala oznaka lambda. "Spartanci!" uzviknuo je, iako nije znao kome on to javlja.

Dok su ostali Persijanci prolazili pored njega on je i dalje stajao, sleđen od straha. Samo je stajao gledajući ispred gde su se dve borbene linije upravo sudarale. Posmatrao je kako njegovi saborci ničice padaju ispred Spartanaca ne pružajući skoro nikakav otpor. Spartanci su obarali jednog po jednog protivnika. Pirbližavali su mu se, polako ali sigurno. Hteo je da krene nazad, da pobegne što dalje odatle, ali noge ga nisu slušale. Nastavio je da posmatra kako se Persijanci, iako barem duplo brojniji, povlače pred neprijateljem. Već su skoro došli do tačke na kojoj je stajao a da nisu izgubili skoro nijednog vojnika.

Uskoro su ga samo dva čoveka delila od najbližeg Spartanca. Prvi od njih pao je veoma brzo. Tek što je uspeo da podigne mač, a koplje mu je već probilo grlo. Drugi je, za promenu, pokazivao manju količinu straha te jurnu na neprijatelja uspešno zaobilazeći koplje. Međutim neprijatelj ga je spretno dočekao i štitom oborio na zemlju pre nego što je uopšte uspeo da zamahne mačem. Nije čak ni probao da ga dokrajči već je samo prešao preko njega ostavljajući ga iza sebe ostalim Spartancima. On je bio sledeći na redu. krenuo je da korača unazad, sklanjajući se od Spartanca iza jednog od saboraca, koji se, zatečen i uplašen, brzo nađe na zemlji opet ostavljajući njega samog da se bori.

Digao je mač u vazduh sa željom da krene prema neprijatelju, ali ga ispusti kada u očima protivnika vide istu onu samouverenost i hrabrost koju su imali onih tri stotine Spartanaca koji su ga ranili u Termopilima. A sada ih je bilo još i više, dok je sa druge strane pozamašan broj Persijanaca otišao nazad u Persiju sa Kserksom. Bacio je i štit, okrenuvši se da potrči. Hteo je da pobegne, bilo gde samo što dalje od Sparte i Grka, ali u tome ga spreči koplje koje mu probode grudi. Osetio je razoran bol dok je protivnik izvlačio koplje iz njega puštajući ga da padne na zemlju. Osetio je stopala kako prelaze preko njega, zadajući mi tolike bolove da je poželeo da vrišti. Hteo je da vrišti na sav glas, ali nije mogao da izusti ni jedan jedini zvuk. Usta su mu se polako punila krvlju i uskoro je izgubio svest.

Maratonska trka

Stajao je na vrhu brda gledajući iskrcavanje persijske vojske na livadu koja se zelenila pred njim. Zatim pogleda oko sebe gde su zajedno sa njim stajali njegovi saborci. Svi su već bili raspoređeni na svoja mesta i njemu je zapala čast da bude u prvom redu falange. Svi su stajali mirno na svojim mestima čekajući komandu da obore koplja. I sa leve i sa desne strane mogao je da vidi ostatak Grčke vojske gde, kao i oni, očekuju dolazak neprijatelja. Iza njega nalazio se preko četrdeset kilometara dug put za Atinu koji su branili od neprijatelja. Kada su se iskrcali Persijanci krenuše preko polja. U njihovim redovima nije mogao da vidi nikakvu određenu formaciju već mu je izgledalo kao da svaki vojnik maršira sam za sebe, mada nije bio siguran da li je to zbog močvarnog terena ili zbog nedostatka discipline u njihovoj vojsci. Bilo kako bilo, to mu je ulilo dodatnu dozu samopouzdanja. Persijska vojska napredovala je sporo i činilo mu se da su ih močvarni delovi polja poprilično izmorili što bi, nadao se, trebalo da neutrališe brojčanu prednost koju su Persijanci imali na svojoj strani. Persijanci su prilazili polako ali sigurno i on začu naredbu da spuste koplja i da na taj način upotpune formaciju falange. Neprijatelj je sada već bio blizu domašaja koplja i poslednje što je uspeo da opazi pre nego što je morao da se suoči sa prvim protivnikom bilo je kako se vojnici sa leve i desne strane brda pomeraju formirajući zajedno sa njima na brdu polukrug oko persijske vojske što je značilo da im je plan uspeo.

Prvi Persijanac jurišao je ka njemu vitlajući mačem iznad glave i vičući nešto njemu nerazumljivo. Nije dao da ga to omete, sačekao ga je da mu priđe dovoljno a onda gurnu koplje napred i ono završi u grlu prvog protivnika preko čijeg lica pređe bolna grimasa. On brzo cimnu koplje nazad oslobodivši ga i uperi ga ka sledećem protivniku. Ovaj put nije čekao da protivnik priđe njemu već on iskorači korak napred poguran štitom svog saborca koji je stajao iza njega. Odmah je zamahnuo kopljem ponovo ciljajući grkaljan, ali ovog puta vrh koplja se odbi od štita. To je iskoristio da iskorači za još jedan korak napred praćen saborcima iza leđa i ponovo zamahnu kopljem koje ovog puta pogodi desno rame protivnika. Neprijatelj mu pade pod noge ranjen, ali nije se trudio da ga dokrajči već ga samo preskoči jureći na sledećeg.

Sada je već bio poprilično ispred linije ostalih saboraca neprimećujući da ljudi iz njegove linije više ne mogu da ga prate te da je ostao sam okružen Persijancima. Dok je jurišao kopljem na onoga ispred sebe sa leve strane opazi mač gde juri ga njemu i u zadnjem trenutku podiže štit. Zatim je odgurnuo protivnika štitom koji u padu obori i Persijanca koji je stajao iza njega i potom, opijen adrenalinom i snažnim naletom hrabrosti usled dosadašnjeg uspeha, jurnu na njihovo mesto probadajući obojicu kopljem. Sada je gledao u trojicu protivnika ispred sebe koji jurnuše prema njemu gotovo istovremeno i on uz Aresovu pomoć odgurnu dvojicu štitiom dok je trećeg probadao kopljem kroz oklop na grudima. Desnom rukom pokušavao je da izvuče koplje iz tela protivnika dok se branio štitom kada oseti udarac mačem po leđima. Udarac mu je probio oklop i napravio ranu na leđima te on pusti koplje, izvuče mač iz korica i iz okreta preseče grkljan protivniku koji pade na kolena ispuštajući krvavi mač u prašinu koja se natapala njegovom krvlju i krvlju protivnika. Nije imao vremena ni da se okrene kada zadobi nove udarce, prvi mu je pogodio štit dok mu je drugi gotovo do koske isekao nadlakticu leve ruke te on uz krik ispusti štit mašući mačem ka protivniku ali pogodi samo štit.

Nastavio je da juriša mačem na protivnika dok mu je druga ruka gotovo beskorisno visila pored boka. Uspeo je da rani još jednog protinika pomahnitalim udarcima pre nego što je video kako mač juri ka njemu. Refleksno krenu da diže ruku sa štitom ka gore ali ruka nije slušala i štita više nije bilo tako da mač raseče njegov grudni oklop niz koji poče da se sliva krv. Zamahnuo je mačem još jednom ali promaši sve, zatetura se napred i pade na kolena. Osvrnuo se oko sebe čekajući završni udarac ali niko ga više nije napadao. Persijanci su ga sada samo posmatrali, stojeći na po korak ili dva od njega, kao da iščekuju njegov sledeći potez. Kada se okrenuo iza sebe uspeo je da vidi Atinjane gde napreduju potiskajući persijance nazad prema njihovim brodovima. On tada diže mač visoko iznad glavi i viknu: "Ares je jači!"

Nakon toga pade na zemlju ispuštajući mač iz ruke dok su se ostaci trave zajedno sa zemljom bojili u tamno crvenu boju.