Maratonska trka

Stajao je na vrhu brda gledajući iskrcavanje persijske vojske na livadu koja se zelenila pred njim. Zatim pogleda oko sebe gde su zajedno sa njim stajali njegovi saborci. Svi su već bili raspoređeni na svoja mesta i njemu je zapala čast da bude u prvom redu falange. Svi su stajali mirno na svojim mestima čekajući komandu da obore koplja. I sa leve i sa desne strane mogao je da vidi ostatak Grčke vojske gde, kao i oni, očekuju dolazak neprijatelja. Iza njega nalazio se preko četrdeset kilometara dug put za Atinu koji su branili od neprijatelja. Kada su se iskrcali Persijanci krenuše preko polja. U njihovim redovima nije mogao da vidi nikakvu određenu formaciju već mu je izgledalo kao da svaki vojnik maršira sam za sebe, mada nije bio siguran da li je to zbog močvarnog terena ili zbog nedostatka discipline u njihovoj vojsci. Bilo kako bilo, to mu je ulilo dodatnu dozu samopouzdanja. Persijska vojska napredovala je sporo i činilo mu se da su ih močvarni delovi polja poprilično izmorili što bi, nadao se, trebalo da neutrališe brojčanu prednost koju su Persijanci imali na svojoj strani. Persijanci su prilazili polako ali sigurno i on začu naredbu da spuste koplja i da na taj način upotpune formaciju falange. Neprijatelj je sada već bio blizu domašaja koplja i poslednje što je uspeo da opazi pre nego što je morao da se suoči sa prvim protivnikom bilo je kako se vojnici sa leve i desne strane brda pomeraju formirajući zajedno sa njima na brdu polukrug oko persijske vojske što je značilo da im je plan uspeo.

Prvi Persijanac jurišao je ka njemu vitlajući mačem iznad glave i vičući nešto njemu nerazumljivo. Nije dao da ga to omete, sačekao ga je da mu priđe dovoljno a onda gurnu koplje napred i ono završi u grlu prvog protivnika preko čijeg lica pređe bolna grimasa. On brzo cimnu koplje nazad oslobodivši ga i uperi ga ka sledećem protivniku. Ovaj put nije čekao da protivnik priđe njemu već on iskorači korak napred poguran štitom svog saborca koji je stajao iza njega. Odmah je zamahnuo kopljem ponovo ciljajući grkaljan, ali ovog puta vrh koplja se odbi od štita. To je iskoristio da iskorači za još jedan korak napred praćen saborcima iza leđa i ponovo zamahnu kopljem koje ovog puta pogodi desno rame protivnika. Neprijatelj mu pade pod noge ranjen, ali nije se trudio da ga dokrajči već ga samo preskoči jureći na sledećeg.

Sada je već bio poprilično ispred linije ostalih saboraca neprimećujući da ljudi iz njegove linije više ne mogu da ga prate te da je ostao sam okružen Persijancima. Dok je jurišao kopljem na onoga ispred sebe sa leve strane opazi mač gde juri ga njemu i u zadnjem trenutku podiže štit. Zatim je odgurnuo protivnika štitom koji u padu obori i Persijanca koji je stajao iza njega i potom, opijen adrenalinom i snažnim naletom hrabrosti usled dosadašnjeg uspeha, jurnu na njihovo mesto probadajući obojicu kopljem. Sada je gledao u trojicu protivnika ispred sebe koji jurnuše prema njemu gotovo istovremeno i on uz Aresovu pomoć odgurnu dvojicu štitiom dok je trećeg probadao kopljem kroz oklop na grudima. Desnom rukom pokušavao je da izvuče koplje iz tela protivnika dok se branio štitom kada oseti udarac mačem po leđima. Udarac mu je probio oklop i napravio ranu na leđima te on pusti koplje, izvuče mač iz korica i iz okreta preseče grkljan protivniku koji pade na kolena ispuštajući krvavi mač u prašinu koja se natapala njegovom krvlju i krvlju protivnika. Nije imao vremena ni da se okrene kada zadobi nove udarce, prvi mu je pogodio štit dok mu je drugi gotovo do koske isekao nadlakticu leve ruke te on uz krik ispusti štit mašući mačem ka protivniku ali pogodi samo štit.

Nastavio je da juriša mačem na protivnika dok mu je druga ruka gotovo beskorisno visila pored boka. Uspeo je da rani još jednog protinika pomahnitalim udarcima pre nego što je video kako mač juri ka njemu. Refleksno krenu da diže ruku sa štitom ka gore ali ruka nije slušala i štita više nije bilo tako da mač raseče njegov grudni oklop niz koji poče da se sliva krv. Zamahnuo je mačem još jednom ali promaši sve, zatetura se napred i pade na kolena. Osvrnuo se oko sebe čekajući završni udarac ali niko ga više nije napadao. Persijanci su ga sada samo posmatrali, stojeći na po korak ili dva od njega, kao da iščekuju njegov sledeći potez. Kada se okrenuo iza sebe uspeo je da vidi Atinjane gde napreduju potiskajući persijance nazad prema njihovim brodovima. On tada diže mač visoko iznad glavi i viknu: "Ares je jači!"

Nakon toga pade na zemlju ispuštajući mač iz ruke dok su se ostaci trave zajedno sa zemljom bojili u tamno crvenu boju.