Spartakova buna iz ugla Rimljanke

Nakon što je došla u ludus nije mogla da dočeka da pogleda borbu gladijatora izbliza. Ona je kao i ceo visoki stalež u Rimu uživala u gladijatorskim borbama. Naravno mogla je da gleda i borbe u arenama, što je redovno činila, ali se uvek žalila kako zbog udaljenosti od borbe propušta najbolje delove te se zbog toga i obrela ovde gde će večeras imati prilike da vidi borbu dva najbolja gladijatora u celoj Kapui. Jedino što bi moglo još više da je usreći večeras bilo bi da vidi smrt nekog od učesnika borbe.

Kada se večera završila robovi koji su obavljali kućne poslove počeše da sklanjaju stolove i stolice oslobađajući tako mesto na kome će gladijatori odmeriti snage. Posmatrala je robove sa krajnjim prezirom u očima stalno ih požurujući u nestrpljenju da vidi borbu. Robove je uvek smatrala nižim slojem ljudi, i u tome se nije puno razlikovala od drugih. Tu su spadali i gladijatori jer iako je uživala gledajući ih nikada ih nije cenila. Konačno najaviše ulazak gladijatora i u centar prostorije kročiše dva muškarca dok su se ostali povukli sa strane, ne sklanjajući se previše da bi što bolje videli borbu. I ona je stajala u prvom redu, posmatrajući gladijatore, kada joj zapade za oko da nose mačeve za vežbu zbog čega je oštro protestovala sve dok nisu doneli prave mačeve u koje se i sama uverila da su dovoljno oštri. Konačno, borba je mogla da počne.

Gladijatori počeše da odmeravaju snage kružeći jedan oko drugog a zatim se uhvatiše u koštac i njihovi mačevi počeše da plešu stvarajući neku vrstu muzike kada su udarali jedan o drugi. Uživala je posmatrajući ih: dva ogromna mišićava muškarca kako ulaze u koštac jedan sa drugim. Osećala se srećnom i nekako čudno uzbođenom. Ona za svog favorita odabra gala, što nije puno značilo jer bi se podjednako radovala da bilo ko od njih dvojice pogine. Njeno uzbuđenje poraste kada konačno mač tračanina, Spartaka, zaseče protivnikov stomak i ona vrisnu od sreće tapšući rukama. Iako joj se učinilo da namerno nije zasekao sečivom dublje u stomak nije previše marila. Sve zašta je marila bilo je da vidi krv, a to joj se ostvarilo. Uskoro se gal našao na zemlji sa protivnikovim mačem prislonjenim uz grlo i ona pogleda prema vlasniku ludusa dajući mu znak da poraženi gladijator zaslužuje smrt te on tako i pokaza spuštajući palac ka dole. Međutim Spartak skloni mač sa protivnikovog grla pomažući mu da ustane. Ona pobesne zbog ovakvog raspleta događaja i sada je vičući tražila smrt obojice. Došla je tu da vidi krv izbliza i bez krvi, gomile krvi, nije htela da ode.

U svoj toj gužvi koju je napravila niko nije primetio da su ostali gladijatori koji su stajali u ćošku, na Spartakov signal, isukali svoje mačeve i krenuli prema njima. Jedan od njenih ličnih stražara koji je stajao pored nje odjednom pade na pod sav krvav. Pogleda oko njega tražeći odgovor za pad njenog čuvara i ubrzo ga nađe: pred njom je stajao gladijator, činilo joj se triput veći od nje, sa krvavim mačem u ruci. Ona pogledom potraži ostale svoje stražare i vide da su svi ili već na podu ili u borbi sa gladijatorima. Oped pogleda ispred sebe gde je još uvek stajao gladijator gledajući je mrko. Uspela je da prepozna prezir u njegovom pogledu.Ona zakorači unazad sudarivši se sa nekim. Okrenu se i shvati da su svi preostali Rimljani bili okruženi robovima. Čak su se i kućni robovi, među kojima su uglavnom bile žene, bili pridružili gladijatorima. Iz gomile robova iskorači Spartak gledajući ih, ali mu se pogled zadrža na njoj. Konačno, još uvek gledajući u nju, on reče: "Došli ste da vidite krv? Krv ćete videti!"

Noge su je izdale i ona kleknu. Gledala je gladijatora ispred sebe kako diže mač. Htela je da moli za život ali ih je smatrala nedostojnim molbe. Na kraju je samo stigla da mu naredi da baci mač.