Prica o jednom Trojancu

Stajao je na zidinama okružen prijateljima i saborcima radujući se. A imali su mnogo razloga za radost jer opsada koju su Ahajci držali je konačno pala i oni su se povlačili. Bio je ushićen, čak toliko da je grlio sve oko sebe jer su konačno pobedili. On je bio mlad, ustvari toliko mlad da je tek prošlog meseca napunio dovoljno leta da može da se bori u bitkama i sada posle samo mesec dana od njegovog ulaska u rat stiže i prva pobeda. A da stvar bude još bolja to nije bila bilo kakva pobeda već kraj desetogodišnjeg rata koji je vođen, a to nije mala stvar. I on je bio tu, kao svedok tog događaja i to na strani pobednika. U tim trenucima dok je gledao neprijatelju u leđa činilo mu se da njegovoj sreći nema kraja. Sudeći po ponašanju verovatno su se i njegovi prijatelji osećali isto.

Nedugo potom videše Ahajce gde odlaze brodovima i izađoše iz zidina i odoše do obale da se uvere da nema više neprijatelja. Na obali, iako to nisu očekivali, oni zatekoše jednog neprijatelja, ali nije to bila najčudnija stvar tu jer pored njega je stajao ogroman drveni konj visok kao dva ili tri čoveka. Ubrzo se oko njih stvori velika gužva te on ne uspe da pohvata sve od onoga što se tu izdešavalo. Ono što je uspeo da načuje, što od samog Grka koji je bio ostavljen, što od sašaptavanja ljudi oko njega bilo je da su njega ostavili tu na ostrvu zbog čeka je izgledao pobesneo. Ono što ga je još više zanimalo bio je taj čudnovati drveni konj o kome je malo šta uspeo da čuje osim da zaostali Ahajc tvrdi da donosi sreću i da bi ga trebali uneti u grad zbog toga. Njega je više zanimalo zbog čeka bi bilo ko pravio tolikog konja i to još od drveta. Ako im je bilo do donošenja sreće zar nisu mogli napraviti više manjih konja? Možda bi u nekoj drugoj situaciji pridao nešto više pažnje tom neobičnom konju, ali u ovoj situaciji gde su mu misli prvenstveno bile zaokupljene pobedom on brzo smetnu to sa uma.

Na posletku se začu naređenje da se konj unese unutar grada. Naređenje bi propaćeno sa nekoliko upozorenja da se Grcima ne sme verovati i da poklon ne bi smeo biti primljen, ali naređenje nije bilo promenjeno. Isprva izabraše desetak ljudi da odvuku konja u grad, no oni ubrzo shvatiše da je konj iznenađujuće težak te im još neki pritekoše u pomoć. Među njima bio je i glavni junak naše priče koji, iako je bio tek nešto više od dečačića, prihvati se konopaca i snažno povuče zajedno sa ostalima. Do večeri konj je bio doveden u grad i veliko slavlje bi priređeno.

Bilo je to veliko slavlje za veliku pobedu. Ni na čemu se nije štedelo, bilo je hrane u izobilju i ni za koga nije manjkalo iako je, činilo mu se, ceo grad bio na tom ogromnom slavlju koje se proširi po svim ulicama i trgovima u gradu. Bilo je tu naravno i pića. Bilo je tu i piva i vina u količinima koje do sada niko nije video, a naš junak je čini se posebno uživao u vinima. Glavno slavlje bilo je na centralnom trgu gde je bio postavljen i sam konj. Kako je noć postajala dublja slavlje je jenjavalo. Muzika poče da slabi dok su oni koji su ostali budni kretali kućama. Nisu to bili preterano uspešni pokušaji i često su se završavali padovima prouzrokovanim alkoholom. Oni koji su ostali na trgu su već uveliko spavali. I naš junak je upravo tonuo u san kada mu se učini da se nešto na konju pomera. U prvi mah ne obrati previše na to ali mu se kroz par minuta opet učini, samo mu se sada učinilo da je nešto ispalo iz njega.

On protrlja oči i pogleda prema konju. U prvi mah ne vide ništa neobično, a onda primeti otvor na konju. Ispod njega je stajao čovek čija ga je odeća podsećala na spartansku, odnosno ahajsku. Prva pomisao mu bi da je na nekom drugom kraju grada bila predstava koja je ismevala Ahajce, te on pozdravi čoveka i upita ga za predstavu dok je sedao na pod. Čovek ne odgovori ništa, osim što se namršti na njega. U tom trenutku iza njega se pojaviše još dva čoveka obučenih isto kao i ovaj prvi. Kako nije video odakle se pojaviše on pomisli kako se mozak poigrava sa njim, ali ubrzo shvati odakle su se pojavili kada vide gde još jedan Ahajac izlazi iz konja. Onaj prvi kojeg je pomešao sa glumcem izvati mač čija se oštrica bledo presijavala na mesečevoj svetlosti. On krenu rukom ka svom maču, kada preneraženo shvati da ga je negde zaturio. Krenuo je unazad, ali se saplete i pade. Krenu da vrisne, ali već bi kasno.