Prva propast Aleksandrijske biblioteke

Stajao je ispred širokog belog stepeništa koje je vodilo prema ulazu u Aleksandrijsku biblioteku. Sa obe strane stepeništa stajale su dve figure u sedećem položaju. Kako nije bio iz tih krajeva, nije mogao prepoznati koga statue predstavljaju. Uz i niz stepenište su koračali muškarci i žene, mahom noseći svitke u rukama. Popeo se uz njih i prošavši kroz kapiju, koja se nalazila na njihovom vrhu i obreo se u velikom dvorištu biblioteke. U sredini dvorišta nalazila se bašta sa uredo pokošenom travom, prošaranom najraznoraznijim cvećem i pokojim žbunom. Trava je bila ograničena sa dva drvoreda koji su, zajedno sa kamenim stazama koje su ih pratile, vodile prema glavnoj zgradi kompleksa. Ispod svakog drveta nalazile su se klupe, uglavnom zauzete, namenjene za čitanje napolju. Stajao je tu nekoliko trenutaka gledajući zgradu biblioteke preko trave i cveća i žaleći što nije poneo kist i platno da ovekoveči taj prizor koji mu je oduzimao dah. Uz obećanje sebi da će se jednog dana vratiti na to mesto i ovekovečiti taj prizor, nastavio je dalje prema biblioteci.

Obreo se ispred još jednog niza stepenica koje su vodile do samog ulaza u biblioteku. Popeo se i uz njih, zatim je prošao kroz niz beliih kamenih stubova i kroz vrata krocio u unutrašnjost bibloteke koja je bila u potpunosti ispunjena policama. Krenuo je kroz prostoriju između nizova polica gledajući ih sa divljenjem, svestan da gleda u svo znanje koje su ljudi trenutno posedovali. Zastao je pored jedne od polica posmatrajuci je. Prelazio je rukom preko svitaka koji su ispunjavali prostor u njoj. Ruka mu zastade i on izvuče jedan od svitaka, čitajući naslov: Geometrija. Vratio je svitak nastavivši dalje kroz niz polica, da bi ubrzo ponovo zastao. Opet je izvukao nasumični svitak i pročitao naslov: Vavilonski vrtovi. Bio je to naslov koji mu je privukao pažnju, kao velikom putniku sa velikom željom da poseti sva mesta ovoga sveta. Poneo je svitak sa sobom i uputio se ka vratima na drugom kraju biblioteke, u nameri da nađe neku od čitaonica.

Izašavši iz biblioteke zadesio se na velikoj terasi koja je gledala na sledeću zgradu isto toliko grandioznu koliko je bila i sama biblioteka. Između zgrada nalazio se popločan prostor okružen manjim, pomoćnim, zgradama. Prišao je ogradi terase posmatrajući prvo ljude koji su se šetkali tamo vamo po pločniku, a onda se zagleda u zgradu. Bila je, kako mu se činilo, veća od zgrade biblioteke. Gornji nivo zgrade je bio kružnog oblika koji se zavšavao ogromnom kupolom, dok je donji deo bio nešto veće površine sa krovom koji se oslanjao na stubove koji su okruživali celu zgradu. Od lepote kojom je zgrada plenila nije ni primetio crni gust dim koji se polako pomaljao na nebu iza zgrade. Okrenuo se nazad da siđe jednim od stepeništa koja su se nalazila sa obe strane terase odlučivši da pre čitaonice poseti i tu zgradu, za koju je verovao da je amfiteatar.

Kada je ušao unutra shvatio je da je bio u pravu. Ispred sebe je gledao niz klupa koje su se, poslagane u krug, spuštale prema suprotnom zidu zgrade. Amfiteatar je bio skoro skroz pun ljudi, uglavnom mlađih, koji su sa velikom pažnjom gledali prema centru gde je neki stariji čovek stajao oslonjen na katedru i pričao o istoriji. Iznad svih njih se nalazila kupola grandioznog izgleda ispod koje su dopirali zraci svetlosti obasjavajući kako učenike tako i profesora. Stajao je tu slušajući predavanja. Slušao je o ujedinjenju Egipta, slušao je o Starom carstvu kao i o piramidama. Bilo je tu priča o religiji, umetnosti i hieroglifima, spominjao je i Keopsa, Džosera i Imhotepa. Bilo je odlično predavanje u kome je čuo i naučio mnogo zanimljivih stvari, ali pre svega bilo je dugo, to je shvatio tek kod prelaska na srednje kraljevstvo kada su ga noge počele boleti od stajanja. Pogledao je svitak koji je držao u ruci i okrenu se prema vratima. Krenuo je rukom da ih grune ali se ona otvoriše pre nego što ih je uopšte dotakao. Kroz njih ulete sed, proćelav čovek vidno zadihan vičući: "Brzo, svi napolje! Biblioteka gori!"

Na trenutak nastade mrtva tišina dok se starac borio za vazduh pre nego što je izjurio napolje, a onda začu vrisku i lupanje iza sebe. U sledećem trenutku se našao ponovo napolju, napola sam trčeći, napola izguran gomilom ljudi za njega. Prizor koji je napolju zatekao nije bio ni malo prijatan. Gust crni dim je prekrivao skoro celo nebo ostavljajući tek u daljini obrise plavetnila koji su se jedva nazirali. Iza biblioteke mogao je nazreti drvorede kako gore, šireći se i na biblioteku. Svuda oko njega su trčali ljudi uspaničeno vičući i tražeći najbliži izlaz napolje. Povici za pomoć dopirali su i izdaleka kada, pogledavši okolo, shvati da je skoro ceo grad u plamenu. Činilo mu se, premda nije mogao sa sigurnošću da tvrdi, da se vatra širila iz luke. Krenuo je prema izlazu i dalje čvrsto stiskajući svitak dok se gurao kroz gomilu. Na kapiji zastade gledajući u svitak, da bi potom vratio pogled na biblioteku. Sada je već poprilično bila uhvaćena plamenom. Gorela je znatno brže od ostalih zgrada zbog svog tog papirusa koji se u njoj nalazio. Svo znanje ovoga sveta je upravo bilo uništavano pred njegovim očima!

I sam je bio iznenađen svojim postupkom kada shvati da trči nazad prema biblioteci. Kako nije mogao sprečiti ili ugasiti požar, želeo je bar da umanji štetu. Uleteo je u biblioteku i počeo da skuplja svitke sa najbliže police. Bila je to jedna od retkih polica do kojih vatra još nije stigla. Znoj mu se slivao niz čelo od vrućine dok je pokušavao da stavi što više knjiga u naručje. Dim ga je gušio i otežavao mu vid ali nije želeo da odustane, hteo je da spasi to veći broj svitaka. Konačno je uspeo da završi i krenu prema izlazu kada ga zadesi napad kašlja od koga ispustio nekoliko svitaka. Sageo se ne bi li ih pokupio, ali kašalj nije popuštao. Na kraju ispusti sve svitke, dok je rukama naslonjen na pod kašljao. Počelo je i da mu se vrti u glavi usled gušenja dimom. Na kraju se pomiri s tim da uzme samo jedan svitak i zatim proba da ispuzi napolje na svež vazduh. Nekako je uspeo da dođe do vrata gde dobio još jedan napad kašlja. Poslednjim atomima snage je pokušavao da otvori vrata, ali nije vredelo. Nije imao više snage. Okrenuo se na leđa i naslonivši se na vrata, zagleda se u svitak koji je držao u ruci. Usledi još jedan napad kašlja, a onda izgubi svest.